Osnazena.rs

Nasilje ima mnogo lica, a posledice ostaju dugo nakon što akutna opasnost prođe.

Sigurno mesto je prostor gde žene koje su to preživele ne moraju ništa da dokazuju, objašnjavaju ni crtaju. Samo da budu. Da jedna drugu vide i čuju. Ljudi koji nemaju iskustvo nasilja, ne razumeju koliko je baš to dragoceno.

Prošle godine smo otvorile prvu grupu. Nismo bile sigurne šta da očekujemo.
Žene su došle pomalo uplašene, iscrpljene i umorne od toga da same nose nešto preteško za jednu osobu. Otišle su sa nečim što sistem, okolina i institucije uglavnom ne daju - sa razumevanjem i osećajem da negde pripadaju, cele.
Neke od njih su uz podršku grupe potražile pravnu pomoć, neke nastavile sa individualnom terapijom posle grupe, neke potražile i podršku psihijatra. Sve su tražile da nastave.

Sada otvaramo dve nove grupe:
👥 jednu uživo u Beogradu, nedeljom (od 12.04.)
🛜 drugu online za žene iz cele Srbije (dane kad će se održavati ćemo definisati spram potreba učesnica).
Tebi je mesto u jednoj od njih, ako prepoznaješ sebe.

Upitnik za prijavu je u opisu profila. Prijave su otvorene do 10.04.2026.

Ponekad u terapiji ne menjamo odnos direktno.
Menjamo ugao iz kog taj odnos posmatramo.

Radim sa jednim parom koji je divan, zaista se oboje trude, vole se, napreduju, ali ona ima osećaj da stalno ona mora više da vuče, gura, kontroliše, proverava. (Da se razumemo, to su uglavnom neki lični obrasci i nesvesno biramo partnere sa kojima ćemo morati da radimo to što kao "ne želimo"). To njega čini napetim, rastužuje ga, nekad i ljuti, i plaši se za opstanak odnosa.

I tako su se vrteli u istom krugu, bez nekih velikih drama, samo svakodnevna sitna razočaranja i prebacivanja koja su postala fokus veze umesto svega onog lepog.

U jednom trenutku sam im dala jednostavan zadatak, da vode dnevnik zahvalnosti u vezi.
Da svako veče odvoje par minuta i zapišu makar jednu malu stvar koju je partner uradio, a koja govori: „tu sam“, „stalo mi je“, „mislim na tebe“.

I, desilo se to da su počeli da primećuju:
❤ kafu ostavljenu na stolu i spremljenu "baš kako volim"
❤ mir kojim započinju dan
❤ preuzimanje odgovornosti i nekih obaveza da bi drugoj osobi bilo lakše
❤strpljenje za nečije "bubice"

"Male" (a zapravo velike) stvari koje su ranije prolazile neprimećeno 🥰

I ono što je bilo zanimljivo je da se sa tim uvidima promenio i ton odnosa. Počeli su više da se osmehuju jedno drugom. Manje da se brane. Više da daju šansu i poverenje onom drugom, a manje da kontrolišu.

Jer ono čemu dajemo pažnju raste 🌱

Ako osećate da ste zapeli u začaranom krugu zameranja, distance ili rutine, to ne znači da je ljubav nestala. Nekad samo znači da je filter negativnosti postao glasniji od svega ostalog.

U online programu za parove Magija bliskosti upravo na ovakvim stvarima radimo korak po korak - kako da ponovo vidite jedno drugo, kako da vratite osećaj povezanosti, da uvedete neke male dnevne rutine i kako da strast ne ostane samo uspomena na početak veze.

Ako želite odnos u kojem se osećate viđeno, poželjno i blisko, ovo je mesto gde počinjete da ga gradite.

Pišite mi u DM za informacije ili kliknite na link u opisu profila.
Ne čekajte da odnos postane težak da biste počeli da ga negujete.

Kada se osvrnem na 2025, prvo što osećam je – zahvalnost.
Pre svega prema ljudima koji su mi dali poverenje da uđu u proces sa mnom.

Hvala vam što ste dolazili sa pitanjima, sumnjama, strahovima, radostima,telima koja pamte i emocijama koje nisu uvek bile jasne ni prijatne.
Što ste se usuđivali da budete iskreni, pre svega prema sebi, a onda to i da podelite sa mnom.

Što ste ostajali u procesu i onda kada nije bilo brzo, lako ili prijatno.

Rad sa vama me je menjao jednako koliko je, nadam se, bio koristan vama.

Profesionalno, prošla godina je za mene bila godina sazrevanja.
Završila sam edukaciju za seksologa, krenula u prvi rad sa grupom i parovima, počela psihoterapijski nivo edukacije, pojavljivala se u medijima i na konferenciji, ali još važnije – počela sam stvarno i iskreno da verujem sebi.

Ne samo znanju koje godinama skupljam, već i osećaju koji se gradi kroz znanje, ali i iskustvo i kontakt sa stvarnim ljudima.

Otpuštala sam potrebu da znam unapred. Sve više sam izlazila iz sindroma uljeza. I neću da vas lažem da je nestao, ali sam naučila da ga prepoznam, pustim ga da bude tu, ali odlučim da mu ne verujem.
Da ne čekam da se „još malo osnažim i završim još samo ovu edukaciju“ da bih zauzela svoje mesto.

Lično, mnogo toga se pomerilo.
Menjao se i moj stil vezivanja, moj odnos prema bliskosti, granicama, intenzitetu.
Učila sam da još više slušam telo, a ne samo glavu.
Da dam sebi dozvolu da budem svoja – i kada sam mirna i kada sam "preintenzivna".
Da grešim.
Da se zaletim.
Da nekad uzmem više nego što mi prija, pa da iz toga učim gde mi je mera.

Bilo je trenutaka kada sam preterala ♈ kada sam htela i pokušala više nego što je bilo realno, ali danas znam: i to je bio deo iskustva.

I na tome sam zahvalna.

Ova godina me je naučila da manje kontrolišem, a više verujem procesu.
Da budem prisutna, a ne savršena.
Da ostanem u kontaktu sa sobom i sa drugima.

Ako ste ove godine bili deo mog rada – hvala vam.
Ako ste me pratili, ali još niste zakoračili u proces – možda je baš ovo trenutak da osetite da li vam moj način rada ima smisla, slobodno mi pišite ❤

Ja nastavljam dalje, i radujem se svima koji će mi se na tom putu pridružiti i u ovoj godini ✨