Ljubav

Moze li se ziveti bez dela duse?... ne znam,ali polako ucim kako...nedostaje onaj deo koga sam se nedavno odrekla...onaj deo u kome je on....ne cekam ga vise, ne nadam se...kazu da nada zadnja umire...a ja sam moju pokopala...ne nisam prestala voleti...to je nesto moje i necu se toga odreci,,samo sam se sklonilla sa njegovog puta...zarad njegove srece...posvetila sam mu najlepse reci,najneznija osecanja..ona cista sa izvora duse ..da se u njima okupa, da pije onda kad ozedni..i popio je sve do zadnje kapi...ostala je pustinja..... velika, nepregledna.....koje nema ucrtane na mapama....jer pustinja u dusi coveka nema granice ....ona je nemerlljiva.

Ne razumije mene svako...zato ja zidam svoje zidove....... idem svojim putem.....vodim svoje
ratove na svoj način...obično sama naspram svih. Jer malo, i suviše malo je osoba na koje
se mogu osloniti, a previse je onih koji su mi
dokazali da se na njih nikada ne mogu osloniti.... I suviše često sam bila pogrešno
shvaćena, jer sam iskrena....ali nema veze..... Subina me i onako i suviše često smarala tako
da joj ne vjerujem kada želi da me pomazi....ni nisam ni ja od čelika stvorena,i ako ponekad
gvozdenu volju imam, i kad zaćutim naglo...i tražim na podu mrve kojih nema.. tad sam od
stakla lomljivija.