Put do snova

"Zarobiti nekog čekanjem...", pisao je, jednom jedan Andrić.

Zarobiti nekog iluzijom i snovima o brzoj i lakoj zaradi - mogao bi biti nastavak ove misli, a sa istom sudbinom!

Za one koji se ne sećaju, Andrić napisa: "Zarobiti nekog čekanjem, to je najsigurniji način vladanja nad njim, to znači učiniti ga nepokretnim i bezopasnim potpuno i zauvek, i ta obmana čekanja tvrđa je od svakog zatvora i jača od najjačih bukagija, jer se, sa mnogo sreće i veštine, iz zatvora može pobeći i okova se može čovek osloboditi, ali te obmane(!) – nikad ni doveka."

Ima li leka?
Možda, krenuti u proces rada i raditi srcem, svom energijom i entuzijazmom koju imamo, sa istinskom doslednošću i predanošću, pa kako bude?!

A biće!
"Mora biti! Uvek bude nekako!", govori moj otac i dan danas.
I bude! 😉

Priče o nama...

Priča o Vasi Novosadskom, priča o nama:
"Nije mene zabolelo, posle skoro 40 god. u prodaji i već 20 god. u ovoj firmi, što me premestiše u drugu poslovnicu. Šef je došao uveče i rekao, da od ujutro radim tamo. Bez objašnjenja, ičega. A znamo svi, kako je tamo raditi.
Imam do penzije još par meseci. Oktobar je i blizu i daleko. Napustiću firmu. Volim posao, al' ovo je kap koja je prelila čašu. Zar je mnogo za očekivati da se ponašaju prema meni kao prema ljudskom biću?
Shvatio sam, da sam lošiji čovek nego što sam bio pre ovog posla. Ta stalna potreba za jurnjavom i dokazivanjem, koja je ovde prioritet, polako je uništavala ono vredno u meni. Trudim se i svestan sam toga i pazim, pa opet, uhvatim sebe kako muljam, hvatam krivine, lažem. Prvo sebe!"

Nebitno je, da li je želja za velikom zaradom ili međuljudski odnosi, kada se podvuče crta, dođe na isto ili ne?

No,kao da je to sad važno. Praznici su, valja jesti, piti, proslaviti Dan rada. Slaviti to što su se neki drugi borili da obezbede pesmu i pivo za nas, za danas. A za našu decu, ta nek' se bore sama! Sve imaju!

Danas je dobro! Daj još jednu turu i pojačaj muziku!

Sutra ćemo opet pisati i biti glasni po mrežama i žaliti se na (ne)uslove rada, na ljude, na odnose.

Ma, daj još jedno!
Uzdravlje!

Srećan nam praznik rada!

"Ostalo je još 3 mesta. Rezervišite na vreme!"

U prodajnom žargonu, ova pojava i slične se zovu ______ biiipppp ... nazovimo ovde ipak malo prihvatljivije: kamčenje ili prošenje...
Danas, svakodnevna praksa mnogih, pa čak i onih koji prodaju treninge prodajnih veština.

Šta ustvari poručujemo kada kažemo ili napišemo te reči?

1. Ja sam bitan! Pogledaj koliko već ljudi mi veruje! Znaš li ko sam?
2. Lud (ili glup) si ako se ne prijaviš! Znaš li šta Ja i zašto radim?
3. Moram naći još 3oje da bih zaradio, da bi mi se isplatilo, da se ne mlatim samo sa ovima...

I kao i mnoge druge stvari, koje kopiramo po netu, tako kopiramo i ovo, bez mnogo razmišljanja o posledicama, svrsi, kao i kakvu poruku šalje.

Negde će upaliti, neko će se već i upecati. Često to nisu oni koji su spremni da misle svojom glavom i koji će kasnije da budu najveći negativci i mineri kad sve to jednom prođe.

Zato, pre nego što iskopiramo, kažemo, napišemo - dobro bi bilo i promisliti.
Svojom, a ne nečijom glavom!
Napisati svojim, a ne tuđim rečima!

Ili je dobro i ovako? Pa dokle ide...

(Da ne zaboravim, neki će reći i- ne, nije to prodaja! 😉 )

Ko je kriv? 😉

Neće zaposleni (prodavci) da uče! - jedina naša, kao stvarnost, prava.
Menadžeri su ovakvi, onakvi, a ni treneri nemaju pojma... - činjenica pričaju svi, živa.
Sme li se šta reći, kada se "obrne igrica"? Kada se situacija sagleda malo i iz drugog, trećeg, petog ugla?

A šta kad se ipak zaintrigiraju zaposleni, pokrenu i oni i menadžeri na akciju, na promenu, kada poveruju i prodaja počne rezultate da pomalja?

E tada ne valja to rešenje Gazdi!
(Namerno je veliko slovo! 😉 Da se zna, ko je glava firme prava!)

Jer tada nastaju problemi druge vrste!
Kako? - pitaće mnogi. Zar rast prodaje nije svrha toga treninga, rada?

Kako kome. I nauka to reče jer:

1. Nije baš ni dobro ni poželjno da ljudi svojom glavom misle!
2. Ako zaposleni poveruju da je moguće raditi drugačije, tada možda Gazdu, više slušati neće!
3. Kad nauče da misle i rade sami, Gazda gubi autoritet i nema ko da ga veliča i slavi!

Kao što svaki novčić, dva lica ima, tako i mi sa koje god strane da smo, rada na sebi ima.

Samo...lakše je okriviti druge?!
A za uspeh, za uspeh je potrebno da se sve strane slože.

Da li će se složiti svi u toj ili u nekoj drugoj firmi, to je ipak stvar odluke! Lične!
A odluke, umeju da budu teške i naporne i dosadne i poražavajuće i ispunjujuće,...- i zavise samo od čoveka!

pada?