Zelena Stranka - Novi Sad

Данас је четврти април - Међународни дан напуштених животиња.

Свака општина у Србији добија новац из буџета да у складу са Законом о добробити животиња решава проблеме напуштених животиња и санкционише неодговорне власнике. Србија предњачи у региону по насиљу над животињама, чак и када нису у питању напуштене. У Србији се на прсте једне руке могу избројати прихватилишта за животиње напуштене од стране човека, која су у складу са законом, мада је и тај број релативан. Како се промени локална власт или орган власти одговоран за прихватилиште, тако се мењају и (не)услови у њему. У Србији апсолутни монопол у "решавању" (на најсвирепији и супротно закону начин) проблема напуштених имају приватне бубашинтерске фирме, као на пример Авенија МБ.
Да ли због непознавања закона, лењости да се закон имплементира, количине новца коју је најлакше учинити "невидљивим", локалне самоуправе се правдају за непоступање по закону, тиме што кажу да сав тај новац дају грађанима за обештећења од наводних уједа уличних, значи напуштених животиња и да су им ти "грађански уједи" сажвакали финансије којима су морали решавати проблем напуштених животиња. И знају да је већина уједа лажирана. И знају да то није намена тог новца. И знају да је већина уједа, који су се заиста десили, од стране власничких животиња.

И оно што је најважније - знају да постоји закон, али га не читају и не примењују. Не труде се да едукују и власнике љубимаца и све грађане са своје општине, о одговорном и хуманом поступању према животињама. Не промовише се удомљавање, кастрације, чиповање.

Из тог разлога Србија остаје на дну лествице уређених држава, а у врху лествице нехуманости и арчења буџетског новца за све осим за оно за чега је по закону намењен.Тачније, не ради се ништа како би се системски, а пре свега хумано, решио проблем напуштених животиња. Чак би се могло рећи - иде се "низводно" и улази у све већу дубиозу у којој ни грађанима ни животињама није и не може бити добро.

Генерална скупштина Уједињених нација је у децембру 2012. године прогласила 21.март за Међународни дан шума. Циљ обележавања овога датума је подизање свести јавности о значају шума, њиховог биодиверзитета и разних користи које нам шуме пружају. Овога дана шаљемо снажну поруку да МОРАМО ДА САЧУВАМО И ШТИТИМО ШУМЕ, да бисмо сачували здравље људи и обезбедили одрживи развој.

Оне покривају око 30% копна на планети, а поред тога су и биолошки најразноврснији екосистеми на копну, у којима живи више од 80% копнених врста животиња, биљака, гљива, инсеката.

Према извештају „Пошумљавање у Републици Србији“ Државне ревизорске институције од децембра 2020. године, степен шумовитости у Србији је 29,1 %, а према постављеним циљевима у Просторном плану Републике Србије од 2010. до 2020. године, оптимална шумовитост требало би да буде 41,4 %.

Поред тога, Аутономна Покрајина Војводина представља подручје са најнижим степеном шумовитости у Србији и Европи, са испод 7 % површине под шумама. Иако општине имају могућност да добију бесплатну израду пројекта за пошумљавање, па чак и средстава, свега 15 општина се определило за тако нешто. Шта их то спречава?
Ситуација на Фрушкој гори није ни на каквом завидном нивоу. Сеча стабала, мењање постојећег екосистема садњом стабала друге врсте на истом месту, настојање да се у оквиру Националног парка изграде стазe за вожњу квадова, листа је предугачка,...

Ни у осталим деловима Србије није ништа боља.
По информацијама које добијамо, људи не памте када је пошумљавање уопште последњи пут спровођено, дивље депоније се налазе на сваком кораку, а немар како институција тако и појединаца иде до незамисливих размера!

За ових шест година постојања, организовали смо округле столове на тему сече шума на којима смо окупљали зараћене стране, покушавајући да дођемо до идеалног решења, које не би доводило до прекомерне сече.

"Уколико не променимо садашњи систем и уколико Министарство животне средине не преузме већу одговорност, имаћемо све већу негативну реакцију јавности, некада оправдану, некада не, нећемо имати националне паркове какве желимо, нећемо имати шуме!", Горан Чабради, председник Зелене странке, округли сто "Национални парк Фрушка гора - планско управљање или пустошење"

На иницијативу Зелене странке на Кошутњаку је 2019. године спречена даља сеча стабала, а такође је за 19 посечених стабала, о трошку Завода за спорт, посађено 100 нових, симболично, на Дан људских права. Тиме је на Кошутњаку посађено преко 350 стабала само на иницијативу Зелене странке.

Ово су само неки од примера како се бори за своју државу и за природу у њој. Још увек захтевамо да се за једно посечено стабло сади пет нових у непосредној близини, да се уведе регистар стабала у урбаним подручјима, да се газдовање које се спроводи у супротности са законом најстроже кажњава!
Позивамо вас све да се укључите у нашу борбу, јер заједно смо итекако јачи. Шуме, реке, ваздух, животиње,... нас требају! Заштитимо их!