Prometej Novi Sad

Из листе коју је саставио др Војислав Јовановић Марамбо, а у којој нису набројане све пошиљке отпремљене из Београда,
количина украденог материјала из српских архива износи најмање 579 сандука, 4 фасцикуле и 88 посебних аката.

То је укупно око 12 вагона грађе, међутим то представља само минимум укупног износа, пошто би се томе збиру крупних транспорта, експедованих посебним вагонима, имале додати и већ наведене мање пошиљке, које су биле отправљене појединачно, сандуцима или поштанским пакетима.

„Према прорачуну изведеном на основу расположивих података о укупном броју сандука од којих су поједине пошиљке биле састављене, о њиховим серијским бројевима или архивској садржини као полазним идентификационим елементима за утврђивање њиховог обима, ниједна од пошиљки није премашала 10 тона по вагону, иако је често достизала тај износ. Укупно узето, материјал садржан у побројаних 12 вагона тежио је приближно 100 тона.

Тај посао др Роберт Шванке је изводио нарочитом техником, која није била много сложена. Његова вештина сводила се на то да одстрани пажњу београдске средине од стварних својих циљева и да придобије што безбеднију сарадњу поменутих колабораната, у чију искреност није много веровао. У
ту сврху, он је глумио пријатељска осећања према српском народу и његовој националној култури, као и пријатељску бригу да се српске историјске архиве сачувају од даљег пропадања. Он се тобож трудио да своје „нешколоване радне снаге“ (ungeschulte Arbeitskräfte) у Београду обучи најмодернијим научним методама архивског посла какве се примењују у немачким архивама.

У ствари, он је своје сараднике дресирао да врше службу која
би одговарала немачким интересима; београдске архиве требало је „преуредити“ на начин који би омогућио брзо изналажење аката потребних бечким „истраживачима ратне кривице“. Трагања по азбучним регистрима он је сматрао одвећ компликованим: имао се разбити оригинални схематски састав сваке поједине архивске јединице, који је одговарао њеном својевременом постанку; разврставање аката по предметима замењено је било механичким низањем по нумерама деловодног протокола, које је било много погодније за поменута изналажења.

Акта од интереса за „истраживаче ратне кривице“ имала су се вадити са својих места и отпремати за Беч; главни циљ „преуређивања“ београдских архива био је да се омогући што лакше извршење тога задатка. Осим тога, колаборантске „нешколоване радне снаге“ биле су упућиване од свога учитеља да примењују у томе раду на „преуређивању“ архива и други један недопустиви поступак. Они су на оригиналним актима, прецртавањем старих, уписивали нове ознаке, па и неке своје забелешке, и то не оловком него мастилом. Историчари будућности имаће знатних тешкоћа у разликовању оригиналних текстова на документима и тих накнадно уписаних додатака.“

Више читајте у књизи Украдена историја. Потражите је на нашем сајту, пишите нам или нас посетите у Милетићевој 16 у Новом Саду.

Ко је заиста био Александар Велики?

Освајач који је створио највеће царство свог времена; владар који је веровао у пророчанства; човек који је желео да промени свет.

У роману „Александар Непобедиви – повест о човеку миљенику богова“, Александар Радовић оживљава једну од најфасцинантнијих личности светске историје, откривајући човека иза мита: храброг и суровог, великодушног и немилосрдног, владара чија су дела надживела векове.

Колико је у Александру Великом било од људског, а колико од божанског? Откријте у роману који је ове недеље на попусту 30%.

📖 Попуст важи до недеље, 7. јуна.

Књигу можете поручити путем нашег сајта, потражити у Прометејевој књижари у Новом Саду или нам писати.

Имена војводе Добрњца, Хајдук Вељка или Васе Чарапића данас најчешће срећемо на
таблама са називима улица широм Србије. Иза тих назива налазе се људи који су својим
делима заслужили важно место у колективном памћењу нашег народа.

Генерације стасале после Другог светског рата расле су без историјске свести о властитом народу и држави. Доба комунистичке владавине, показало се мало по мало, било је кобно по Србе уопште, али посебно за Србе у Старој Србији.

Нова држава, ФНРЈ не само да је прогањала свештенство и Српску православну цркву, већ се окомила и на обичног човека.

Тако је било забрањено поштовање православних празника и обичаја, а у просветном систему, посебно на часовима историје изостављано је или је излагано у најкраћим цртама о даљој прошлости Срба.

У таквим околностима полако се брисало из националне свести стремљење генерација и генерација да се ослободе турског ропства и да ослободе Стару Србију. Данас је појам Старе Србије већини наших савременика далек и непознат. Нестао је из дневне употребе и термин Вардарска Србија.

Зато смо за ову ВИКЕНД АКЦИЈУ припремили пакет од два наслова који чувају овај део наше прошлости од заборава. Дела „Пламен четништва“ и „(СЛАВО)МАКЕДОНЦИ: Део српског народа“ можете наручити као пакет само до недеље.

Верујемо да су ово књиге којима се вреди враћати, посебно у времену када се под теретом садашњости прошлост лако заборавља. Поручите оба наслова у пакету до недеље и уштедите више од 2500 динара.

Књиге поручите на сајту или нам пишите.

Пакет: Стара Србија - Прометеј (СЛАВО)МАКЕДОНЦИ: Део српског народа У овој књизи чека вас избор текстова о Старој Србији: од теренских истраживања Јована Цвијића, преко текстова Алексе