VitaMell Plus

Dijareja

Dijareja predstavlja učestalo pražnjenje creva obično više od tri stolice dnevno.Prema dužini trajanja može biti :
* akutna traje kraće od dve nedelje
* uporna traje od dve do četiri nedelje
* hronična traje duže od četiri nedelje

Akutna dijareja je u vise od 90% slučajeva uzrokovana infektivnim agensima, češće virusima nego bakterijama.
Često je udružena sa povraćanjem, bolom u stomaku i povišenom temperaturom.
Virusi koji najčešće prouzrokuju dijareju su:
Rota - Noro i Adeno virusi.
Rota virus je najčešći uzročnik dijareje kod dece.
Različite vrste bakterija takođe mogu biti uzročnici dijareje a Escherichia coli najčešće izaziva putničku dijareju.
Akutne dijareje takođe mogu biti izazvane protozoama.
U preostalih 10% slučajeva uzrok dijareje su:
* lekovi - najčešće antibiotici
* trovanja
Osobe sa povećanim rizikom od dijareje su osobe sa primarnom ili sekundarnom imunodeficijencijom.

U cilju identifikacije uzročnika dijareje koristi se analiza stolice na prisustvo mikroorganizama, testovi za identifikaciju virusa, endoskopske i radiografske metode u cilju otkrivanja kancera i inflamatornih bolesti creva koji mogu biti uzročnici.
Akutne dijareje mogu izazvati dehidrataciju organizma i poremećaja acido bazne ravnoteže.
Dehidratacija može biti : umerena sa gubitkom telesne mase 3 - 9 %, umor, nemir, žeđ, ubrzano disanje, blago upale očne jabučice, moguća groznica, smanjeno izlučivanje urina, hladni ekstremiteti, suva usta i jezik i broj neformiranih stolica manje od 5.
Ozbiljna dehidratacija - Gubitak telesne mase veće od 9%, letargija, tahikardija, duboko disanje, duboko upale očne jabučice, temperatura veća od 39 C i broj neformiranih stolica od 6 do 9.
Dehidratacija je opasna kod dece i starijih ljudi pa je treba pažljivo kontrolisati i preduzeti mere rehidratacije.
Nadoknada tečnosti i elektrolita je od centralnog značaja kod svih oblika akutne dijareje.
Većina pacijenata sa akutnom dijarejom ne zahteva primenu antidijarojika.
Sem rehidratacione terapije koja podrazumeva intenzivan unos dve do četiri litre rehidratacionog rastvora u prvih 3 do 4 sata od početka dijareje preporučuje se i primena probiotika.
Kada je dijareja duža od 14 dana obavezno se javiti lekaru.

Gljivice

Postoje hiljade poznatih vrsta gljivica ali samo oko stotinu njih uzrokuje bolesti ljudi ili životinja.
Dele se na osnovu anatomske lokacije na :
* mukokutane
* sistemske ( duboke ).
Obe mogu biti veoma ozbiljne a sistemske često i fatalne.

Na osnovu epidemiologije dele se na:
* endemske - izazvane organizmima koji žive slobodno u prirodi.
* oportunističke - prouzrokovane gljivicama koje su često sastavni deo humane flore.

Poslednjih godina beleži se stalni porast incidence teških sistemskih gljivičnih infekcija.
Razlog tome je široka primena antibiotika i povećan broj imuno kompromitovanih pacijenata.
U sistemske gljivične infekcije spadaju: kandidijaza, histoplazmoza, blastomikoza, kokcidiodomikoza, kriptokokoza i aspergiloza.

Kandida i kriptokokus su najčešći uzročnici sistemskih GI u našem podneblju.Sistemske GI u glavnom zahvataju pluća.
U terapiji se koriste antimikotici sa sistemskim delovanjem.
Najčešće mukokutane GI su: kandiddijaza i dermatofitoze. U terapiji se koriste antimikotici sa lokalnim i sistemskim delovanjem.

Kandidijaza

Candida albicans je najčešći uzročnik kandidijaze kod čoveka.
Za čoveka su patogene još: C.tropicalis, C. kruseri i C. parapsilosis.

Kandida se obično nalazi u gastro intestinalnom traktu ( uključujući usta i farinks ), ženskom genitalnom traktu i na koži.
Do infekcije tj. prekomernog razmnožavanja dolazi kada se poremeti imunološka ravnoteža.Kao i pod uticajem nekih spoljnjih faktora.
Najčešći predisponirajući faktori su: široka primena antibiotika, dijabetes, hronični intertigo, oralni kontraceptivi i ćelijska imuno deficijencija.
Takođe je vrlo česta infekcija kod pacijenata sa HIV - om.

Dermatofitoze

Dermatofiti su gljivice koje napadaju samo površno keratinizovano tkivo kožu, kosu i nokte.
Najčešća je tineapedis - infekcija stopala poznata kao atletsko stopalo.Često je hronična koža stopala je crvena, ispucala edematozna javlja se svrab i stvaraju se mehurići.
U težim slučajevima koža može da zadeblja i da se ljušti.
Skoro uvek zahvata površinu između 4. i 5. prsta.
Blaži oblik se tretira lokalno antimikotikom 2. do 4 nedelje.
Ako su zahvaćeni i nokti potrebna je oralna primena antimikotika.
Rekurentne infekcije su vrlo česte.
Onihomikoze - infekcija noktiju gde je zahvaćena jedna ili više nakatnih ploča. Češće su na nogama uz mogućnost infekcije i okolne kože.
Počinju na slobodnoj ivici i bočnim delovima nokta pojavom belih ili žućkastih promena koje se postepeno šire ka bazi nokta.
Vremenom nokat zadeblja te se odiže nokatna ploča i dolazi do grudvičastog mrvljenja i destrukcije nokta.
Zahtevaju sistemsku terapiju.

Gojaznost dece

Gojaznost u detinjstvu je ozbiljno zdravstveno stanje koje pogađa decu i adolescente.
To je posebno zabrinjavajuće jer višak kilograma često vodi decu ka zdravstvenim problemima koji su se nekada smatrali problemima odraslih.
* dijabetes
* visoki krvni pritisak
* visoki holesterol

Takođe gojaznost u detinjstvu može dovesti do lošeg samopoštovanja i depresije.
Poboljšanje navika u ishrani i vežbanju cele porodice najbolja je strategija za smanjenje gojaznosti dece.
Visokokalorična brza hrana, pecivo, grickalice i slatka pića su najčešći razlog zašto dete dobija na prekomernoj težini.
Previše vremena provedenog uz video igrice, društvene mreže dovodi do nedostatka fizičke aktivnosti i problema sa sagorevanjem viška kalorija.
Ako je gojaznost već u vašem domu i deca su pod rizikom obolevanja jer su izložena tradicionalno lošoj ishrani a ne podstiče se fizička aktivnost.
Slično odraslima i neka se deca prejedaju da bi se na taj način izborila sa emocijama ili se borila protiv dosade.
Gojaznost može izazvati bol ali i probleme sa disanjem.
Astma je češća kod dece sa prekomernom težinom.
Ova dece imaju veću verovatnoću da razviju opstruktivnu apneju.
Poremećaj nealkoholne masne jetre može dovesti do ožiljaka i oštećenja jetre.
Menjajte svoje loše navike i to će biti korak ka dobroj budućnosti vaše dece.

O Dijabetesu

Šećer je jedan od najvažnijih izvora energije za naše telo.
Može se iskoristiti tek kada iz krvi uđe u ćelije.
Da bi se to dogodilo potrebna je dovoljna količina insulina.
U dijabetesu se ne proizvodi dovoljno insulina u pankreasu ili su ćelije neosetljive na insulin.
Zato ulazak šećera iz krvi u ćelije nije adekvatan a kao posledica raste vrednost šećera u krvi.
Dijabetes je hronično stanje u kome postoji stalno povišen nivo šećera u krvi a smanjen u ćelijama tela.
Pretstavlja najčešću endokrinu bolest u našoj populaciji i u Srbiji ima trenutno registrovanih 770.000 obolelih a broj je verovatno i veći.
Pridržavajući se pravila zdravog života, lečenja i pravilne ishrane moguće je kvalitetno i dugo živeti.
Samokontrola ( kontrola glikemije ) tu može pomoći.
Ona je sastavni deo lečenja dijabetesa i najbolji način da saznate kako hrana, lekovi i fizička aktivnost utiču na nivo šećera u krvi i koja je njihova međusobna veća.
Najbolji način da se utvrdi da li je bolest dobro regulisana je redovno merenje šećera.
Dobro regulisan dijabetes znači da je vrednost šećera na prazan stomak ispod 7,0 mmol/L a dva sata nakon obroka ispod 9mmol/L.
Samokontrola nije jedini segment kontrole šećera.
Treba da se kontroliše i parametar HbA1c vrednost koji pokazuje prosečan nivo šećera u krvi tokom poslednja 2 - 3 meseca.
To je kao memorija nivoa šećera u krvi. Proveravati ga 2 p**a godišnje ako je bolest dobro kontrolisana a 4 p**a ako nisu postignute ciljne vrednosti.
Cilj je vrednost ispod 7 mmol/L.
Takođe je neophodno voditi računa i o
* telesnoj težini
* pravilnoj ishrani ( tri glavna obroka i 2 - 3 sporedna )
50 - 55% ugljenih hidrata, 15% belančevina i 30% masti.
* fizičkoj aktivnosti
* redovnom i pravilnom uzimanju terapije.
Takođe redovno kontrolisati krvni pritisak i lipide u krvi.
Ciljne vrednosti BMI ( indeksa telesne mase ) treba da budu niže od 25 kg/m2.
Obim struka za žene manji od 80 cm a za muškarce manji od 94cm.
Ciljne vrednosti krvnog pritiska da budu niže od 140/80 mmHg.
Pacijenti sa dijabetesom u poređenju sa zdravim osobama imaju veći rizik od razvoja komplikacija koje mogu biti životno ugrožavajuće ili mogu uzrokovati određeni stepen invaliditeta.
Zato je potrebno redovno raditi testove i analize.
Ciljne vrednosti se možda ne mogu postići odjednom ali je potrebno da redovnim praćenjem imate kontrolu nad dijabetesom i kvalitetom svog života.

Osteoporoza bolest šupljikavih kostiju

Osteoporoza je najčešća bolest koštanog tkiva i populacije koja pripada tzv. trećem životnom dobu.
Pretpostavlja se da u Srbiji osteoporozu ima oko 400.000 žena dok su godišnji troskovi lečenja i rehabilitacije izuzetno veliki.
Gubitak koštane mase u osteoporozi zahvata čitavo koštano tkivo ipak uglavnom stradaju vrat butne kosti, kičma i donji deo podlaktice.
Koštano tkivo je živo, metabolički aktivno tokom čitavog života u neprekidnom procesu remodeliranja skeleta.
U procesu remodeliranja kosti koštane ćelije osteoklasti razgrađuju kost i na taj način otvaraju prostor za delovanje osteoblasta ćelija koje izgrađuju novo koštano tkivo.
Osteoklastima su potrebne nedelje da resorbuju kost, osteoblastima su potrebni meseci za stvaranje nove kosti pa tako svako ubrzanje koštanog preoblikovanja ima za posledicu gubitak koštane mase.
Osteoporoza je hronična, progresivna, metabolička bolest skeleta u kojoj interakcija različitih patogenih mehanizama dovodi do smanjenja mineralne gustine kosti i koštane mase po jedinici volumena uz narušavanje mikroarhitekture kosti.
Kosti doslovno postaju šupljikave, porozne i krte što povećava rizik od fraktura.
Postmenopauzalna osteoporoza je najčešći oblik primarne osteoporoze.
Zbog gašenja funkcije jajnika i naglog pada sekrecije estrogena ženskog polnog hormona.
Senilna staracka osteoporoza dva p**a češća kod žena posledica je negativne ravnoteže koštanog preoblikovanja usled manjka aktivnog metabolita vitamina D i smanjenog unosa i apsorpcije kalcijuma.

Sekundarna osteoporoza je 20% svih slučajeva i posledica delovanja patoloških sistema.

Dugotrajna imobilizacija, hiruški zahvati, upotreba lekova, endokrini poremećaji, Kušingov sindrom, hronične bolesti bubrega i pluća, reumatoidni artritis... samo su neka stanja koja mogu da dovedu do smanjenja mineralne gustine.

Simptomi, dijagnoza i terapija spadaju u domen lekara specijaliste.
Plan lečenja podrazumeva sticanje kompletnog uvida u zdravstveno stanje pacijenta.

U namirnice koje pozitivno utiču na unos kalcijuma i magnezijuma spadaju:
*kupus, brokoli, zeleno lisnato povrće, pasulj, soja, suve smokve i šljive, seme suncokreta, badem, orah, integralne žitarice.

Pored ishrane u svakoj prilici treba razvijati svest o potrebi beskompromisnog uklanjanja pogrešnog stila života kao faktora rizika.