Svesno dete

Koje je vaše uverenje o roditeljstvu pretrpelo najviše izmena otkako ste postali roditelj?

Svesno dete zna da sve što počne mora i da prestane. Mora. Baš kao što olovka mora da padne na pod kad se ispusti. To važi i za neprijatna osećanja. Ali - i za prijatna. Počnu, traju, prestanu. Zato se Svesno dete ne prepušta ni jednima ni drugima, i jednako ih, bez bežanja, bez hrljenja, spremno oseća.

Osam nedelja traje onlajn radionica Tu si gde si, namenjena učenju pažnje koja je potrebna za školsko učenje i samoregulaciju.

Možemo da sačekamo prve loše ocene, a možemo i da krenemo na vreme. :)

Kad god da krenemo, učimo da:

- upravljamo pažnjom, zadržavamo je na jednom sadržaju i isključimo ometanja
- primećujemo svoje misli, osećanja i ponašanja koja nas na razne načine ometaju i uvode u stresne situacije, i nalazimo im zdravu zamenu,
- na zdrav način prevladavamo frustraciju i neprijatna osećanja
- bolje postavljamo granice (npr. kako da kažemo zdravo ne a da se ne osećamo bez razloga loše)
- uvidimo svoje potrebe i saopštimo ih drugima na adekvatan način; razumemo tuđe potrebe
- konstruktivno razgovaramo i rešavamo sukobe
- budemo staloženiji i pribraniji

Informacije: Ana, 063 230 686; [email protected]

Da li biste bili zainteresovani da prvo vi dođete na nekoliko razgovora?

Ovo pitanje sve otvorenije postavljam roditeljima koji se javljaju da upišu dete u moje grupe za trening pažnje pošto čujem detalje o svakodnevnom porodičnom životu.

U radu s adolescentima nastojim da stvorim uslove koji pogoduju razvoju svesne pažnje. Ako oni ne postoje van našeg rada, ako dete u porodici i svojoj dnevnoj rutini nema priliku da vežba i vidi na delu to što učimo, dobija manje nego kada bi to svoje novo znanje imalo gde i s kim da primeni.

Takođe, dete uči posmatrajući roditelje. Ono gleda kako se oni nose sa stresom, kako provode vreme, koliko su na telefonu, koliko se brinu o sebi, kako razgovaraju jedno s drugim kad se oko nečeg ne slažu, kako podnose teške emocije, kako izlaze na kraj sa svojim teškim mislima, kako upravljaju svojim raspoloženjima...

Svestan roditelj zna da će svom detetu najbolje pomoći ako prvo sebe dovede u red. Staloženost se najbolje uči od staložene majke, a nema boljeg učitelja pažljivog slušanja od oca koji pažljivo sluša.

Zato otvoreno i u najboljoj nameri postavljam pitanje s početka teksta.

Dečja soba iz drugog ugla

U komunikaciji roditelja i tinejdžera sređivanje sobe je kamen spoticanja. Tinejdžerske sobe, razume se. Naređivala sam, molila, pregovarala, pretila, ucenjivala... i na kraju besno uletala i sama je sređivala, da bi se za tri dana sve vratilo na staro. Tinejdžerska soba ostaje neosvojiva tvrđava.

Zašto je toliko žilavo brane?

Mlada osoba u koju izrasta naše dete počinje visoko da vrednuje privatnost i nezavisnost. "Moja soba" počinje da znači "moja teritorija", "moja prava", "moj izbor", a u krajnjem ishodu i "moj život". U tom smislu, taj haos u sobi je znak zdravog razvoja.

Kako i pristaje životnim početnicima, tinejdžeri to poručuju trapavo, na način koji traži roditeljske korekcije. Mi ih i dalje spremamo za ulogu zdrave odrasle osobe: kad je u zajednici, ovoj sada ili nekoj budućoj, osoba treba da se ponaša po pravilima, ima svoje odgovornosti i vodi računa o drugima.

Evo nekoliko predloga kako da se istovremeno nastavi vaspitavanje i uvaže nove dečije potrebe:

- odredimo dnevni minimum oko kojeg nema pregovaranja: npr. krevet uvek mora da bude namešten, i to je prosto tako, ne dovodi se u pitanje;
- podvucimo neposrednu korist koju dete ima od održavanja reda: npr. niko mu neće vršljati po sobi ako sve sređuje sam;
- provucimo poruku da sređivanjem sobe uči jednostavne i korisne veštine koje je spremaju za samostalan život (npr. kako se slažu majice, razvrstava veš, briše prašina...); složimo jednu majicu za primer, obrišimo prvo mi prašinu s jedne police, a onda posao prepustimo njemu/njoj;
- oročimo svaki posao u dogovoru s detetom, pustimo njega da kaže do kada može da ga završi; npr. dogovorimo se dan unapred da sutradan do ručka sve što je za pranje razvrsta i stavi u mašinu;
- umesto da tražimo da sredi sobu, što zvuči kao prevelik i samim tim odbojan zadatak, tražimo da uradi konkretne stvari, npr. da raščisti radni sto ili složi svu odeću i vrati je u ormar;
- uvedimo posledice i budimo spremni da ih sprovedemo. Npr. ako ne uradi ono što smo se dogovorili, dobiće umanjen džeparac, ili će otići na trening u prljavoj opremi ako je nije sam stavio/la na pranje.

I, na kraju, mada zaslužuje da bude na početku: počnimo da kucamo na vrata dečije sobe pre nego što uđemo. Time pokazujemo da nam je jasno da u njoj sad stanuje neko ko se menja, ko više nije mali... neko kome smo i dalje nasušno potrebni, ali na drugačiji način.