GLAS Evandjelja

Jutarnji stih za nedelju
29.12.2024
Viđenje slave
Drži što imaš, da niko ne uzme vijenca tvojega. (Otkrivenje 3,11)
Ako se Crkva bude odenula u ruho Hristove pravednosti, ako se bude oslobodila svih obaveza prema svetu, pred njom će granuti zora blistavog i slavnog dana. Božje obećanje, koje joj je dao, ostaće čvrsto doveka. On će je učiniti večno savršenom, radošću mnogih naraštaja. Istina, zaobilazeći one koji su je prezreli i odbacili, konačno će slavno pobediti. Iako će ponekad izgledati kao da je njeno napredovanje usporeno, ono nikada neće biti zaustavljeno. Kada se Božja poruka bude suočavala sa protivljenjem, On će joj dodati novu snagu, tako da će moći da širi još snažniji uticaj. Snabdevena božanskom energijom, ona će i kroz najčvršće prepreke probiti svoj put i savladati svaku smetnju.
Šta je održavalo Božjega Sina u toku Njegovog života punog napora i žrtve? On je sagledao rezultate truda svoje duše i bio je potpuno zadovoljan. Upućujući pogled prema večnosti, video je sreću onih koji su Njegovim poniženjem primili oproštenje i večni život. Svojim ušima slušao je uzvike otkupljenih. Čuo je spasene kako pevaju Mojsijevu i Jagnjetovu pesmu.
Mi možemo pogledati u budućnost, videti sjaj Neba. U Bibliji su nam otkrivene lepote buduće slave, prizori slikani Božjom rukom, tako dragi Njegovoj Crkvi. I mi možemo verom stati na prag večnoga grada, i čuti nežnu dobrodošlicu upućenu onima koji su u ovom životu sarađivali sa Hristom, smatrajući čašću da stradaju Njega radi. Kada budu izgovorene reči: „Hodite, blagosloveni Oca mojega“, oni će položiti svoje krune pred noge svoga Spasitelja i uzviknuti: „Dostojno je Jagnje zaklano da primi silu i bogatstvo i premudrost i jačinu i čast i slavu i blagoslov... Onome što sedi na prestolu, i Jagnjetu blagoslov i čast i slava i država va vek veka!“ (Matej 25,34; Otkrivenje 5,12.13)
Tamo će otkupljeni pozdraviti one koji su ih doveli Spasitelju i svi će se sjediniti u slavljenju Onoga koji je umro da bi ljudska bića mogla dobiti život koji se može uporediti sa Božjim životom. Sukob će biti završen. Nevoljama i stradanjima doći će kraj. Pesme pobede ispunjavaće celo Nebo kada se svi otkupljeni budu pridružili radosnoj melodiji „Dostojno je, dostojno jejagnje zaklano, koje je živo, slavni Pobednik! (Apostolska crkva - Hristovim tragom, str. 601.602. original)

Jutarnji stih za subotu
21.12.2024
Stanovi za otkupljene
Mnogi su stanovi u kući Oca Mojega. A da nije tako, kazao bih vam. (Jovan 14,2)
Kada svojom žrtvom bude platio kaznu za greh, Hristos će ne samo otkupiti čoveka, već mu vratiti i izgubljenu vlast. Sve što je prvi Adam izgubio, drugi će vratiti. Prorok kaže: „A ti kulo stadu, steno kćeri sionskoj, tebi će doći, doći će prva vlast.“ (Mihej 4,8) I apostol Pavle ukazuje na buduće „izbavljenje tečevine na hvalu slave Njegove“ (Efescima 1,14). Bog je stvorio zemlju da bude boravište svetih, srećnih bića. Ova namera će se ostvariti kada, obnovljena Božjom silom, oslobođena od greha i žalosti, ona postane večno boravište otkupljenih.
Iz straha da svoje buduće nasledstvo ne shvate suviše materijalno, mnogi simbolički tumače upravo one istine koje nas upućuju da ga smatramo svojim domom. Hristos je uveravao svoje učenike da odlazi da im pripremi stanove u Očevoj kući. Oni koji prihvate učenje Božje Reči ne mogu ostati u neznanju u pogledu nebeskog boravišta. A ipak, „što oko ne vide, i uho ne ču, i u srce čoveku ne dođe, ono ugotovi Bog onima koji Ga ljube“ (1. Korinćanima 2,9). Ljudski jezik ne može da opiše nagradu koju će dobiti pravedni. Ona će biti poznata samo onima koji je budu ugledali. Nijedan smrtni um ne može da shvati slavu Božjeg raja.
U Bibliji se nasledstvo spasenih naziva otadžbinom. Tamo nebeski Pastir vodi svoje stado na izvore žive vode. Drvo života donosi svoje plodove svakog meseca, a lišće tog drveta služi za isceljenje narodima. Tamo se nalaze i potoci koji ne presušuju, bistri kao kristal, a na njihovim obalama lelujavo drveće svojom senkom natkriljuje staze pripremljene za Gospodnje otkupljene. Tamo se široke ravnice nastavljaju u prekrasne brežuljke iza kojih Božje planine uzdižu svoje veličanstvene vrhove. Božji narod, koji je toliko vremena proveo kao putnik i došljak, naći će svoj dom na tihim proplancima i pored živih potoka.
Sva roditeljska ljubav koja je iz naraštaja u naraštaj tekla kanalima ljudskih srca, svi izvori nežnosti nastali u dušama ljudi, samo su kao majušni potok prema beskrajnom okeanu, kad se uporede sa beskonačnom, neiscrpnom Božjom ljubavlju. (Review and Herald, 22. oktobar 1908)