BeFem

Rosvitha nije krenula na put zato što je morala već zato što više nije želela da ćuti.

Jedna žena, majka i sugrađanka, odlučila je da umesto straha izabere hrabrost i da svojim koracima probudi druge.

Dok tabloidi pokušavaju da je predstave kao metu, ona ostaje glas ljudi koji traže pravdu, odgovornost i društvo bez korupcije.

Napadi na pojedinca koji mirno govori ono što mnogi misle nisu znak snage već znak panike.

Njena borba nije samo lična - ona je podsetnik da promena počinje onda kada neko prvi ustane.

Rosvitha danas hoda za sve koji ne žele da odustanu od istine, budućnosti i dostojanstva.

Najmanje što možemo da uradimo jeste da njen glas ne ostane usamljen.

Nisu svi muškarci“, ali je svaki femicid počinio muškarac.Svaki put nakon što žena bude ubijena, umesto pitanja zašto institucije nisu reagovale, slušamo ista opravdanja:

„Mora da ga je izazvala.“
„Takav je.“
„Niko nije mogao da pretpostavi.“

U Sarajevu je ubijena Elma Godinjak uprkos zabrani prilaska i uprkos zakonu koji femicid prepoznaje kao posebno krivično delo.To znači da problem nije samo u zakonima koji ne postoje, već i u sistemima koji postoje samo na papiru.

Kada institucije ne reaguju, kada mediji od femicida prave senzaciju, a javnost traži krivicu u ponašanju žene, tada nasilje postaje društveno dozvoljeno.

Ovo nije izolovan slučaj niti „porodična tragedija“ već posledica normalizacije nasilja nad ženama.

Organizacije civilnog društva u Bosni i Hercegovini, kao i neformalna grupa novinarki i novinara u Federaciji BiH, reagovale su i jasno ukazale na odgovornost institucija, medija i društva u kojem se femicid i dalje relativizuje.

U Srbiji godinama čekamo da femicid bude prepoznat kao posebno krivično delo, dok istovremeno brojimo žene ubijene od strane partnera, bivših partnera i članova porodice.

Femicid u Sarajevu nas je još jednom podsetilo da femicid i nemar prema ženskim životima ne poznaju granice.

Blamometar: Medicinska etika? Sedi, jedan.

Od viralne izjave pevačice internet je uradio svoje – mimovi, šale, beskonačni reposti.

Ali onda je neko odlučio da tu „foru“ preseli u ordinaciju.I tu prestaje da bude smešno.

Jer kad lekar kaže „lepe pacijentkinje zakazujemo od 4 do pola 7“, to više nije mim – to je poruka.Poruka da izgled ima prednost nad zdravljem a da je medicina samo još jedna scena za stare, loše viceve.

A nije.

⚡ Blamometar je neformalna aktivistička inicijativa žena koje se bave ljudskim pravima, posebno pravima žena. Beležimo izjave koje izazivaju kolektivni transfer blama i ne bavimo se samo političarima, već celokupnim javnim diskursom.

👇
Koja te izjava javne ličnosti u 2026. naterala da pocrveniš, vrisneš ili kažeš „ne mogu da verujem“? Piši nam u komentarima.

U vremenu hiperprodukcije sadržaja, glasovi koji ne pristaju na tišinu postaju sve ređi.

Ipak, postoje autorke koje biraju da govore o onome što se često prećutkuje - o ranjivosti, telu, mentalnom zdravlju i iskustvima koja književnost nerado priznaje.

Književni rad Danijele Repman otvara prostor upravo za priče koje traže pažnju, razumevanje i odgovornost.

Ovogodišnju nagradu za književni doprinos feminističkoj zajednici smo dodelile Danijeli Repman za hrabre prostore i razgovore koje otvara.

Održavanje događaja i kampanju Bring the noize podržali su The Kvinna till Kvinna Foundation i UK International Development, kao i Equality Fund, Global Fund for Women i OAK fondacija.