LogoLab

Od jedne mame sam dobila poruku: „Našla sam!"
Njeno dete je često govorilo nešto što nam je zvučalo kao: „Gde je šina... stue stue."

U početku smo mislile da ima veze sa vozovima, jer je tu frazu koristio kad je složio kocke u vozić, zatim vozeći trotinet pored šina i u još nekoliko sličnih situacija.

Onda je mama prepoznala odakle fraza zapravo dolazi.
Na kraju jednog crtanog filma spiker kaže:
"...za Minimax produkciju... studio, studio."

Da li sada znamo šta ta fraza znači?
Još uvek ne, ali sada imamo prvi trag.

Sledeći korak nije da pitamo dete šta je htelo da kaže. Nije ni da ga ispravljamo.
Sledeći korak je da posmatramo:
Kada spontano koristi tu frazu?
Šta se dogodilo neposredno pre toga?
Šta se dešava posle?
Da li je koristi svaki put u istom značenju ili je vremenom dobija nova značenja?
Tek kada prikupimo dovoljno ovakvih situacija, možemo da počnemo da razumemo kako dete koristi tu frazu i koje sve funkcije ona ima u različitim situacijama.

Kod dece koja koriste eholaliju, značenje se često ne otkriva iz jedne situacije, već iz obrasca koji se pojavljuje.

Zato ne počinjemo od ispravljanja. Počinjemo od razumevanja.

Kod neke dece jezički razvoj ne polazi od pojedinačnih reči, već od većih jezičkih celina, najšešće fraza koje su čula u važnim, emotivnim ili često ponavljanim situacijama.

Te fraze mogu zvučati kao ponavljanje, ali vrlo često nose značenje. Vremenom dete počinje da ih skraćuje, meša, menja, izdvaja pojedinačne reči, pa zatim gradi svoje izraze i razvija gramatiku.

Zato, kad čujemo eholaliju, zapitamo se:

Šta dete radi sa tim frazama?
Da li ih koristi smisleno?
Da li ih kombinuje?
Da li ih skraćuje?
Da li iz njih počinju da se izdvajaju pojedinačne reči?

To nam govori gde se dete nalazi u jezičkom razvoju i kakav mu je model sada potreban.

Kod dece koja razvijaju jezik kroz geštalt/celinu (GLP) ne gasimo eholaliju, već pratimo kako se jezik razvija iz nje.