Dragisa Cosic

ШТО НИСАМ СИН МОГА СИНА

КОЈИ ЛИ ЈЕ ЧОВЕК ИЗЈАВИО ОВАКО НЕШТО (?)
УЗРОК ТОМЕ ЈЕ ЛУДИЛО У ЊЕМУ И БОЛ
ИЗНЕНАЂЕН РАНОМ СМРЋУ СВОГ СИНА
ПРОТУМАЧЕН ЦВРКУТОМ ЈУТАРЊЕ ПТИЦЕ
ИЗНАД ЊЕГОВЕ ГЛАВЕ, НА РОДНОЈ ВИШЊИ
ИСПОД ТАШМАЈДАНА, ОВОГ ПРОЛЕЋА.

НА ЈАВНОМ МЕСТУ, НАД ЊЕГОВИМ ГРОБОМ
ПРЕД ДРУГОВИМА - СТВАРНИМ ПРИЈАТЕЉИМА
У ТРЕНУЦИМА ЈЕ САЗНАО ДА ГА НИЈЕ ЗНАО.
ЗАЖЕЛЕО ЈЕ ДА НАПИШЕ ПОДУЖИ РОМАН
“КАКО САМ УБИО СИНА” СА СЛИКАМА...

- „МЛАЂО, КАД ЋЕШ ДОЋИ ПО МЕНЕ“ - ЈЕ МОЛБА
ДА ГА ПУСТИ ДА ПРОЖИВИ ЊЕГОВЕ ГОДИНЕ
ЧИТАВИХ ЧЕТРДЕСЕТ СЕДАМ, 2 МЕСЕЦА И 5 ДАНА.
САЗНАО БИ ТАД БАШ СВЕ О ЊЕМУ ИЗ ПРВЕ РУКЕ.

ИМА ЛИ ТАЈ ЖИВОТ ПОУКУ ЗА ДРУГОГ - БИЋЕ ДОБРО
ЗА ОНЕ КОЈИ СУ КОРАЧАЛИ СА ЊИМ, СЕДЕЛИ С ЊИМ,
ПЕВАЛИ НИСУ ЈЕР СУ СЛУШАЛИ ДРУГЕ ПЕВАЧЕ, РАЗНЕ…
И САМО ЈЕДНОГ, КОЈИМА СУ СЛУЖИЛИ ГРАДЕЋИ БИНЕ,
УДЕШАВАЈУЋИ ИМ ЗВУК - НА НАЈБОЉИ НАЧИН,
ОСВЕТЉАВАЛИ ИХ РЕФЛЕКТОРИМА И ЛАСЕРИМА
СТВАРАЈУЋИ ЏУМБУС ЗА ОКО И СРЦЕ ПУБЛИКЕ.

СВЕ ЈЕ ТО БИО ОН И ЊЕГОВИ „АПАЧИ“ …, БИЛО КУДА,
ОД ТРИГЛАВА ДО ЂЕВЂЕЛИЈЕ - ОД ЈАДРАНСКОГ ДО ПАНОНСКОГ
МОРА - МОРЕ СЕ И РОЈЕ МИСЛИ ГДЕ ТРЕБА СХВАТИТИ ТРЕН
КАД ЈЕ НОГОМ СТАО НА ЗЕМЉУ И ПАО ПОКОШЕН НЕКОМ
СМРЋУ КОЈА ЈЕ БИЛА БОЛЕСТ У ЊЕМУ И УМУРЛА С ЊИМ.

- ОВДЕ САМ ГДЕ САМ! ОД САДА ВИШЕ НЕ ГОВОРИМ (!)
САРА МЕ НАУЧИЛА ДА ЛАЈЕМ: АВ, АВ, АУУУУУУУУУ!
У ЧИТУЉИ, У ДНЕВНОЈ НОВИНИ „ПОЛИТИЦИ“ ОГЛАС:
„ТВОЈ ОСМЕХ И ЗАГРЉАЈ СУ БИЛИ НАША РАДОСТ
И ТАКО ЋЕМО ОСТАТИ ЗАУВЕК ЗАЈЕДНО“ И ДОДАЈЕМ:

СИН САМ ПОСТАО МОМ СИНУ ТИМЕ ШТО МЕ ЈЕ НАПРАВИО
ОД СТОЛЕТНОГ ХРАСТА ПОД КОЈИМ СУ ВИЛЕ ИГРАЛЕ
ОНДА КАДА НИЈЕ ТРЕБАЛО НИ КРШТЕН ДА БУДЕШ
КАД СЕ СВЕТА ВОДИЦА ЗАХВАТАЛА НА ХЛАДНОМ ИЗВОРУ
СВЕТЛУЦАЛА ЈЕ ЗЛАТОМ ОД КОГ МУ ЈЕ БИЛО СРЦЕ
БРАДАТ ЧОВЕК ЈЕ БИО АЛИ ОСМЕХ МУ НИЈЕ КРИЛА.
ПИПКАО ЈЕ ПО ТАСТАТУРИ ТРАЖЕЋИ РЕШЕЊЕ ЗА СВЕ…
ПРОБЛЕМИ ЗА ЊЕГА НИСУ ПОСТОЈАЛИ, СВЕ ЈЕ БИЛО ЛАКО,
ЛЕТЕО ЈЕ УЛИЦАМА С КРАЈА НА КРАЈ РОДНОГ ГРАДА,
ПО БЕЛОМ СВЕТУ, ДА ЛИ ДА ОПСУЈЕМ ИЛИ ДА СЕ ПОМОЛИМ?
ЕВО ЈЕДНЕ, НАУЧИЛА МЕ ТВОЈА ПРАБАБА РОМАИДА - МИТРА:

„МЛАДИ МЕСЕЧЕ, - МОЈ МЛАДЕНЕ,
(ДОДАЈЕМ ЈА, ЊЕГОВ ОТАЦ И ИЗГОВАРАМ),
ИСЕЦИМО СЛАВСКИ КОЛАЧ НА ПОЛА,
ОНАЈ ОД РАЖИ И ПШЕНИЦЕ БЕЛИЦЕ
- ТЕБИ МЕСЕЧЕ БИЛО КОЈЕ МЕНЕ, ПОЛА
И НАМА ПОЛА, НЕК ЈЕ ПОЛОВИНА СВА ЗА ТЕБЕ
- МОЈ МЛАДЕНЕ, РОСНА ТРАВО МОЈА.
ТУ ЋУ ДА ПРИЛЕГНЕМ И РАЗБОЛИМ СЕ
И ПОЛАКО ДА ВЕНЕМ СВЕ ГОДИНЕ ТВОЈЕ
И ГОВОРИМ О ТЕБИ - ЈЕР САМ САЗНАМ КО СИ БИО!

МОРАМ ДА САЧУВАМ СЕСТРИЦУ ТВОЈУ КОЈА ЈЕ САД СИН МОЈ
МОЖДА ЋЕ СЕ ПОЈАВИТИ НЕКО НОВО ЧЕЉАДЕ
- ДА НОНЕСЕ ОСМЕХ У НАШУ КУЋУ,
ДВОРУ НИ НА ЗЕМЉИ НИ НА НЕБУ,
КРАЈ ДУНАВO КОЈИМ ЋЕМО У ТАТИН РОДНИ КРАЈ.

У МОМ – НАШЕМ НЕГОТИНУ НЕМА ЋОСИЋ-а
ИМА САМО ОНИХ КОЈИХ СЕ ТАКО ПРЕЗИВАЈУ.
У ТВОМ НЕГОТИНУ НЕМА ТВОЈЕ СТАРОСТИ
А НИГДЕ НИ НАШЕ МЛАДОСТИ!

ДРАГИША ЋОСИЋ

https://www.rts.rs/radio/radio-beograd-1/5296354/porodicna-prica.html?fbclid=IwAR0o4IMuz_Mc3-bDvY4h_Itz9O6jQrDE-jihANJjKTm_svKFrLupdsTtdXs
Emisija je sutra na Radio Beogradu 1 od 13:05h. Link će biti dostupan na sajtu nskon emitovanja ".У Породичну причу долази нам сликар, ликовни педагог, дугогодишњи професор ликовне културе у Основној школи „Исидора Секулић“, учитељ, а однедавно и песник Драгиша Ћосић. У суботу је у Кнез Михаиловој улици представио своју прву песничку књигу „Лепота чистог“ у издању Чигоја штампе. Причамо о књизи, о одрастању, васпитању, ранама, о Сајму књига и књигама, о школи, Пикасу, ликовном стваралаштву, раду са децом, али и о љубави, радости, разумевању, пријатељству, родитељству, уосталом свему ономе што стаје у породицу.".... Аутор: Слађана Бушић🥰

Породична прича „Ако си војник, постани генерал. Ако си свештеник, постани папа. Уместо тога, ја сам био сликар, а постао сам Пикасо“. На данашњи дан, 25. октобра 1881. године, рођен је Па...