Ivana Velickovic

"Mene prevari svaki partner!"
"Mene uvek neko lako izmanipuliše!"
"Meni se stalno dešava da kasnim."
"Svi me iskorišćavaju."

Zapitajte se- koliko se zaista VAMA nešto dešava ili u nekim dešavanjima i VI učestvujete?

Nekada se zaista neke spoljašnje okolnosti dogode- smrtni slučaj, globalna pandemija, pad ekonomije, otkaz na poslu... To su spoljni faktori i da dešavaju se NAMA. Svima. S vremena na vreme. Ne uvek.
Ali kada se "vama nešto dešava" - to znači da nemate kontrolu nad tim, odnosno imate neko spoljašnje dešavanje koje utiče na vas pa ste nemoćni?

Hajde to da proverimo:
Svaki partner vas prevari- Zapitajte se kakav je obrazac partnera koji birate?
Svako vas manipuliše- Koliko ste otvoreni i verujete nepoznatim ljudima? Da li ste obazrivi?
Stalno "vam se dešava" da kasnite- Da li planirate svoj dan i imate na umu gužvu u saobraćaju?
Svi vas iskorišćavaju- Da li ste postavili dobre i zdrave granice sa drugim ljudima?
Sa prihvatanjem odgovornosti da ponekad učestvujete u okolnostima koji "vam se dešavaju", dolazi i promena.

Hajde da radimo na toj promeni.

Zakažite svoj termin u DM.

Da li znaš da imaš sve što ti treba?

Često u moru želja, ciljeva, vizija budućnosti zaboravimo šta sve imamo i koliko smo srećni.

Razmisli:
"Šta bi se desilo da se sutra probudiš bez nečega na čemu danas nisi bio/la zahvalan/a?"

Imaš sve što ti treba.

❤️

Ako je trema i tvoj najveći neprijatelj, onda je vreme da ga upoznaš.👇

Šta je TREMA?

je vrsta strepnje pred neku jasno određenu BUDUĆU situaciju za koju osoba procenjuje da prevazilazi njene sposobnosti. Što je značaj situacije veći, a percepcija sposobnosti i veština sve manja, to su osećaji treme i anksioznost sve izraženiji.

Zašto je naglašeno buduću situaciju?
Zato što nestaje nekoliko sekundi od onog trenutka kada situacija postane aktuelna, ovde i sada. Ono što osoba može osećati i tokom date situacije je druga vrsta straha.

Prva podela treme je na osnovu ponašanja i onoga što ona prouzrokuje:

STIMULATIVNA TREMA
INHIBITORNA TREMA

1. Stimulativna trema je ona koja pokreće da se bolje pripremimo za situaciju od koje strahujemo. Ona je tu da preispitamo svoje sposobnosti i znanje. Ona za cilj ima aktivnost osobe i mobilizaciju svih resursa kako bi se što bolje snašli i prevazišli datu situaciju. Tokom ovakve treme se luči i aktivira -deo autonomnog nervnog sistema (“bori se”). Te kao telesne simptome ima: lupanje srca, pojačano znojenje tela i ekstremiteta, žarenje u telu, crvenilo u licu…

2. Inhibitorna trema ima vrlo neprijatan osećaj celokupnog organizma, jer je uz somatizaciju strepnje uključena i psihološka ruminacija ličnosti. To su , iracionalna uverenja, izrazita toksična samokritičnost, katastrofiziranje, fantazija najgorih mogućih scenarija… Osoba procenjuje da nije spremna i nema kapacitete da se izbori sa budućom situacijom i sprema se za odustajanje. Za razliku od stimulativne treme, ovakva trema dolazi iz parasimpatičkog dela autonomnog nervnog sistema. Kao takva za posledicu često ima mučninu i povraćanje, konfuziju, mentalni blok, učestalo pražnjenje… Ovakva trema je zapravo više anticipatorni užas, koji može doći i do užasa kada se dođe u određenu situaciju.

O tome na koji je još način delimo, koji su uzroci i na koji način se rešiti treme čitajte na novom blog postu (link za blog nalazi se u opisu profila).

Jedno od najdestruktivnijih osećanja je osećaj krivice.
Krivica izjeda i ono što je jako važno- iz ovog osećanja nema napretka!
Sve dok krivica ne pređe u ODGOVORNOST.

Odgovornost je tu da nam kaže "Hej, desilo se šta se desilo, sad sam ja tu i uradi nešto po tom pitanju!". Preuzimanje odgovornosti automatski smanjuje osećaj krivice, jer ide iz promene, ide iz rasta i razvoja. Otvara put za bolje odluke.

Tako da sledeći put kad osetiš da te krivica izjeda, prihvati tu odgovornost koju ona nosi i promeni nešto! Videćeš osećaj krivice će utihnuti, jer si uradio/la sve što je do tebe!

Svi nosimo sa sobom svoja iskustva, traume, boli, patnje.
Nosimo i svakodnevni nagomilani stres.

Kada imamo nerazrešeni stres i nemogućnost nošenja sa problemima koje nosi svakodnevnica, dešava se da postajemo agresivniji, impulsivniji, bezosećajni za druge ljude.
Često se dešava da nešto možda isprojektujemo i da planemo na nekoga ko uopšte to ne zaslužuje ili nije nikako doprineo našem besu/bolu.

Kada imamo intenzivnu emociju, dobro je da se zapitamo odakle ona dolazi- šta je to što trenutno osećamo i zašto? Neophodno je da osvestimo šta je to što nosimo u sebi, zašto smo nervozni, koja su to naša uverenja koja prouzrokuju tako intenzivne emocije. Da li nas ta osoba podseća na nekoga, da li je to ponašanje triger za naše nerazrešene traume, da li je to samo obrazac nekih ranijih ponašanja i zastarelih mehanizama odbrane.
Ukoliko ti je potrebno da radiš na ovome, svoj termin možeš zakazati u DM-u.

U ljudskoj je prirodi da stalno težimo nečemu, da idemo ka svojim ciljevima i idealima. Razume se, u domenu trajanja jednog prosečnog života, čovek ne pronalazi mogućnost za ostvarenje baš svih ciljeva. Samim tim dolazi se do izvesne redukcije ciljeva.
Naime, ukoliko se osoba preterano investira u samo jedan dati cilj (posao) i tu doživi izvestan neuspeh, može doći do dekompenzacije ličnosti i osećaja manje vrednosti.

Čak i kada se balansirano teži ka više ciljeva, jedni kad ih dostignu, brzo se “zadovolje” te sreće i idu dalje. Javlja se razmišljanje da sreća ne postoji, da stalno izmiče i da se mora postaviti novi, veći cilj koji će doneti “pravu” sreću.

Zbog toga ljudi često misle da su zapravo nesrećni, jer ne mogu dugotrajno da uživaju u ostvarenim ciljevima. Činjenica je da je sreća kao i svako drugo osećanje prolazno i da se prirodno smenjuje sa drugim osećanjima. To nas ne čini nesrećnim, već ljudima.

Treba znati da potpuna sreća može trajati samo određeno vreme, kao rezultat harmonične ravnoteže unutrašnjih želja i spoljašnje stvarnosti.

Sa druge strane, drugi ljudi kada ostvare dati uspeh ili cilj ne osećaju sreću, jer misle da to nisu zaslužili (sindrom varalice), da se to desilo pukom srećom i da sa tim ne mogu da budu zadovoljni.

Ukoliko želiš da pročitaš više o sreći i zadovoljstvu poseti sajt https://ivanavelickovic.rs/2021/07/30/sreca-zadovoljstvo-i-toksicna-pozitivnost/