Ana Rodić, professional coach

U emisiji "Žena za sva vremena" na TV K-1 pričali smo o narcizmu i Edipovom kompleksu, zajedno sa dr Anđelka Kolarević i Voislavom Ilić.

Kako su obe teme izuzetno kompleksne i duboke, u ovoj objavi ću nešto više napisati i narcizmu a u sledećoj o drugoj temi.

Narcizam nije crno-bela kategorija. Postoje zdrave narcističke crte (samopouzdanje, osećaj sopstvene vrednosti, ambicija), narcističke tendencije (potreba za validacijom, osetljivost na kritiku) i narcistički poremećaj ličnosti (rigidnost, nedostatak empatije, manipulacija).

Ljudi koji imaju izražene narcističke crte ličnosti ili poremećaj, zapravo štite krhko samopouzdanje, dubok osećaj neadekvatnosti, strah od odbacivanja ili bezvrednosti i imaju potrebuza kontrolom da bi izbegli .

Narcizam nije nastao zato što je neko ‘previše voleo sebe’, već često zato što nije naučio da se oseća vredno bez spoljne potvrde.

Iza njihove naizgled grandioznosti često ne stoji ‘previše samopouzdanja’, već upravo suprotno – nešto vrlo krhko od čega osoba beži. ih štiti od osećaja bezvrednosti.

U partnerskim odnosima često idu od idealizacije do devalvacije, imaju potrebu za divljenjem (pokušaj da se popuni unutrašnja praznina), obezvređuju partnera (štite se od poređenja) i poteškoće da druge dožive kao odvojene osobe. To nisu svesne strategije uvek, već obrasci koji su se formirali rano i postali način preživljavanja.

Narcizam nije samo priča o egoizmu – često je to priča o zaštiti od bola, ali na način koji na kraju povređuje i druge.

Takvo ponašanje kod njihovih partnera dovodi do emotivne iscrpljenosi, zbunjenosti, gubitka samopouzdanja, osećaja da “nikad nije dovoljno”. Dakle, ako se u odnosu često osećate zbunjeno, iscrpljeno ili kao da niste dovoljni, to je signal da nešto nije zdravo, bez obzira na etiketu.

Međutim, razumevanje ne znači da treba ostati u odnosima koji povređuju.

Važno je da ne banalizujemo narcizam — ni kroz demonizaciju, ni kroz opravdavanje. To su ljudi sa određenim obrascima koji mogu povređivati druge, ali i sami često funkcionišu iz mesta unutrašnje nesigurnosti. A naš zadatak nije da ih menjamo, već da razumemo i da zaštitimo sebe.

Link za celu emisiju je u komentarima.

Ana Rodić
TA praktičar pod supervizijom
Kouč & Hipnoterapeut
PEAT I EFT/MR procesor
Master Neurolingvističkog programiranja

Život se često najjasnije razume kroz kontraste.

Pođimo od nečega vrlo jednostavnog - ne bismo prepoznali belo da nismo nikada videli crno.

Potrebno je da osetimo tugu da bismo zaista prepoznali radost.

Da doživimo neprijatnost buke da bismo cenili tišinu.

Bolest, da bismo vrednovali zdravlje.

Rat, da bismo razumeli koliko je mir dragocen.

Haos, da bismo osetili lepotu reda i mira.

Odsustvo, da bismo zaista doživeli vrednost prisustva.

Bez tog kontrasta, mnogo toga bi prošlo neprimećeno.

Uzimali bismo trenutke, ljude i iskustva zdravo za gotovo, jer ne bismo imali sa čime da ih uporedimo.

Teški periodi izoštravaju našu svesnost, produbljuju razumevanje i podsećaju nas na ono što je zaista važno.

Često se upravo kroz nelagodu rađa zahvalnost, a kroz gubitak postaje jasno šta za nas ima pravu vrednost.

To ne znači da su nam teškoće potrebne da bismo uživali u životu, ali objašnjava zašto nam izazovi donose drugačiju perspektivu.

Jer što bolje upoznamo obe strane, to više možemo da cenimo ono dobro dok je tu.

A ta svesnost je ono što životu nam omogućava dubinu i punoću doživljaja.

Ana Rodić
TA praktičar pod supervizijom
Kouč & Hipnoterapeut
PEAT I EFT/MR procesor
Master Neurolingvističkog programiranja

Način na koji razgovarate sa sobom može ili da vas podrži i ojača, ili da vas slomi.

Vaš najveći protivnik nije svet oko vas, već vaš sopstveni um - sumnje, stalna preispitivanja da li ste dovoljno dobri, spremni, vredni, sposobni, važni.

Sami sebe možete zaustavljati više nego bilo šta i bilo ko spolja.

Ali stvari se mogu promeniti onda kada počnete da obraćate pažnju na taj vaš unutrašnji glas.

Rast i promena ne dolaze samo od toga što radite, već mnogo više od toga u šta verujete, jer to utiče i na vaše ponašanje.

Ako ne verujete u sebe, oklevaćete.
Preispitivaćete svaki korak, svaku odluku.
Odustajaćete od prilika pre nego što im uopšte date šansu.

Način na koji razmišljate bukvalno vam može promeniti život.

Umesto da se fokusirate na ono što vam nedostaje, možete da pomerite fokus na ono što već imate.

Umesto da se vrtite u krug oko svojih grešaka, možete početi da učite iz njih.

Umesto da sumnjate u sebe, možete češće da se podsećate koliko ste već daleko stigli i šta ste sve ostvarili.

I tako se život menja.

Niste savršeni. Niko nije.

I dalje će postojati trenuci kada će se sumnja opet pojaviti. Ali promenom načina na koji razmišljate, možete je sprečiti da preuzme kontrolu i naučiti da je primetite i nastavite dalje uprkos njoj.

Jer samopouzdanje ne znači da nikada ne sumnjate, već da ne dozvolite da vas ta sumnja zaustavi.

Razgovarajte sa sobom sa više strpljenja, razumevanja, ljubavi i vere.
Podržite sebe onako kako biste podržali nekoga do koga vam je stalo.

Jer na kraju dana, vi ste ti koji živite sa svojim mislima.
Zato birajte misli koje vas podržavaju, a ne slabe i sabotiraju.

Birajte poverenje u sebe umesto sumnje u sebe.
Birajte veru umesto straha.
Birajte da verujete sebi, čak i kada put nije sasvim jasan.

I što to više to radite, postajećete snažniji, ne samo u onome što radite, već i u onome ko ste i kako se osećate.

Jer kada jednom naučite da verujete sebi, sve ostalo počinje da dolazi na svoje mesto.

Ako vam je u tom procesu potrebna stručna, objektivna i empatična podrška, možete mi se javiti.

Ana Rodić
TA praktičar pod supervizijom
Kouč & Hipnoterapeut
PEAT I EFT/MR procesor
Master Neurolingvističkog programiranja