Raspikuća

U januar 2020. ušla sam bez posla. Tačnije, bila sam na "porodiljskom". Navodnici su tu jer kao frilenser to nemam u pravom smislu reči - za ta 4 meseca koliko nisam radila ništa od para nisam ni dobila. Znajući šta me čeka, pripremala sam se štekajući od plate tokom trudnoće (radila sam do ulaska u deveti).

U februaru sam počela da radim po sat dnevno, u martu povećala vreme na par sati. April je bio mesec kad sam videla da pandemija negativno utiče i na moj posao, pa se u maju prijavila na oglas za drugi. U junu sam prošla intervju, u julu počela. Avgust sam dočekala sa većom platom nego na prethodnom poslu.

Kraj leta doneo je još jednu ponudu - klijentkinja za koju sam radila povremeno kao kopirajter tražila je nekog na dnevnoj bazi. Obim posla mi je proširen, pa i honorar. Ispostavilo se da joj znače veštine koje sam stekla prethodnih godina tako što me nije mrzelo svuda da zavirim i sve da isprobam. 😊

Ne pišem ovo da mašem uspesima pred nosom onima koji su posao izgubili ili pretrpeli druge finansijske nedaće. (Na kraju krajeva, i mene je na kraju godine sačekao potez države koja je svoju kasu ispraznila, ne zavidite mi. 😊) Pišem da bih vas inspirisala da se okrenete ka keš situaciju u 2020, potapšete sebe za sve dobre poteze sa parama i izvučete uvide za 2021.

Prilično jednostavno. Izdvojila sam sa strane koliko treba za račune, 20% za štednju i ostatak ostavila za slobodno trošenje. Dve dobre stvari u ovome su:

1. Nisam komplikovala i računala koliko ću dati za dečije ili moje lične potrebe, koliko za stvari što trebaju u kući, koliko za zabavu... Dovoljna su nekad i samo dva dela budžeta da bi funkcionisao.

2. Kad znam da su najbitnije stvari rešene, slobodni troškovi mi ne prave nikakav tetet, nemam osećaj krivice, ne preračunavam još koliko mi je ostalo, ne plašim se. Štednja nije restrikcija, ona daje SLOBODU.