Marko Mil Popovic

Kroz odškrinuta vrata balkona čuo se vetar. Igrao se sa tek olistalim granama drveća i zastavama koje su se vijorile ispred hotela. Svež jezerski vazduh se probijao kroz teške zavese, lagano s vremena na vreme dopuštajući prvim jutarnjim zracima da dopru i prelivajući se preko velikog kreveta, osunčavao njihova lica. Gledala ga je. To poznato lice, koje je otišlo pre mnogo godina, ponovo se nalazilo sa druge strane njenog jastuka.
​Dušan Armenski je lagano otvarao oči i svoj pogled usmeravao u stranu na kojoj je ona bila. - Dobro jutro, nadam se da si lepo spavala.
​- Dugo već nisam lepše spavala, ni srećnija se probudila.
Gledao je u njenom pravcu, kosa joj se presijavala. Nakon toliko godina mogao je videti mali ožiljak iznad desne obrve koji je nosila od najranijeg detinjstva. Žena koju je ostavio i kojoj se nakon toliko godina ponovo vratio ležala je kraj njega
- I ja sa ne sećam kad sam bio ovako spokojan. Mislio sam da se taj srećni osećaj nikad više neće vratiti.
​- Da mi je samo pre nekoliko dana neko rekao šta će mi se sve dogoditi u životu, ne bih mu verovala. Sigurno bih ga i opsovala.
​- Zbog mene - reče s osmehom - da ćeš me videti, ili ponovo završiti u krevetu sa mnom?
​Udarila ga je slobodnom rukom i ljubeći ga legla preko njega. - Da, mislim da bih rekla da je nemoguće da se tako nešto ponovo dogodi...

Као ослободилац заробљених, заштитник сиромашних и лекар болесних, заштитниче царева, победниче, великомучениче Георгије, моли Христа Бога да спасе душе наше.
Нек’ је свима нама који славимо Ђурђевдан срећно и берићетно

Poznati Cukaričani
Odlicna saradnja Galerije ‘73 i udruženja Stari Cukaričanin
Uvodna rec je moj mali doprinos znacaju ove vredne knjige
Više na: www.markomilpopovic.com